Život i smrt počinje na ćelijskoj membrani i zato samo ako pronađemo način da utičemo na membranski potencijal ćelije možemo očekivati dugoročna rešenja za estetske i zdravstvene probleme. 

Opšta iscrpljenost tela, uzrokovana stresom ili hroničnom bolešću, smanjit će potencijal ćelijske membrane. Ako se ovaj potencijal smanji na nivo između -20 do -30 mA, ćelija neće moći da se uspešno replikuje. Ćelija koristi 50% svoje energije za održavanje ovog potencijala. Naš sistem, omogućava selektivno kretanje protona (H+ jona), koji će se zatim ponovo usmeriti na ćelijsku membranu. Na taj način će membrana biti hiper polarizovana i membranski potencijal normalizivan.

Povećanje nivoa ATP (Adenozin trifosfata) u telu.

ATP (adenozin trifosfat) je molekul koji služi kao osnovni izvor za proizvodnju energije u ćeliji. Uključen je u sve procese u organizmu i bez njega je život nemoguć.

• Ovo je izvor energije koja se koristi za borbu protiv bolesti.
• Stimuliše limfnu drenažu putem dinamičkih promena (izbacuje toksine).
• Stimuliše cirkulaciju, dovodeći hranjive elemente u ćelije, izbacujući toksine, povećavajući antioksidanse koji neutralizuju slobodne radikale i stimulišući kaskadne enzimske reakcije.

Nedostatak energije u ćeliji, koji se najčešće javlja kada nivo ATP-a opadne, može dovesti do poremećaja u različitim funkcijama organizma. Evo nekih funkcija koje su ugrožene kada je energija nedostupna:

1. Metaboličke funkcije: Energija je ključna za metabolizam, proces u kojem se hrana pretvara u energiju koju organizam koristi za obavljanje svih svojih funkcija. Nedostatak energije može dovesti do usporavanja metabolizma i smanjenja sposobnosti organizma da razgrađuje hranu i apsorbuje hranljive materije.

2. Mišićne funkcije: ATP je neophodan za kontrakciju mišića. Kada nema dovoljno ATP-a, mišići gube sposobnost da se pravilno kontrahuju i funkcionišu. To može rezultirati umorom, slabostima mišića i smanjenom fizičkom izdržljivošću.

3. Nervni sistem: Nervne ćelije, uključujući neurone, zahtevaju ATP za pravilno funkcionisanje. Energija je neophodna za prenos nervnih impulsa, održavanje električnog potencijala ćelija i sintezu neurotransmitera. Nedostatak energije može dovesti do smanjenja nervne aktivnosti, što može uticati na kognitivne funkcije, raspoloženje, pa čak i na rad srca i disanja.

4. Sinteza i izgradnja molekula: ATP je uključen u sintezu i izgradnju mnogih molekula u organizmu. Nedostatak energije može ometati procese kao što su sinteza proteina, lipida, nukleinskih kiselina i drugih važnih molekula potrebnih za održavanje normalnih funkcija organizma.

5. Transport materijala: ATP pokreće procese aktivnog transporta preko ćelijskih membrana. Kada je nivo ATP-a nizak, poremećen je transport materijala kroz ćelijske membrane, što može ometati pravilno funkcionisanje ćelija i tkiva.

Opšti nedostatak energije u organizmu može dovesti do simptoma kao što su umor, smanjena izdržljivost, slabost mišića, smanjena mentalna koncentracija i smanjena sposobnost organizma da se odupre bolestima. Važno je održavati odgovarajuće nivoe ATP-a u ćelijama kako bi se osiguralo normalno funkcionisanje organizma.

Bolja cirkulacija krvi u telu

Loša cirkulacija krvi može dovesti do različitih zdravstvenih problema. Evo nekoliko mogućih problema povezanih s lošom cirkulacijom:

1. Hladni ekstremiteti: Loša cirkulacija može rezultirati hladnoćom u rukama, nogama, prstima i stopalima. Nedovoljan dotok krvi u ekstremitete može uzrokovati osjećaj hladnoće i trnjenja.

2. Oticanje: Slaba cirkulacija može uzrokovati zadržavanje tečnosti u tkivima, što može dovesti do oticanja, posebno u nogama, člancima i stopalima.

3. Umor i slabost: Nedovoljna opskrba kisikom i hranjivim tvarima do mišića može uzrokovati umor, slabost i smanjenu izdržljivost.

4. Bol u nogama: Loša cirkulacija može uzrokovati bol u nogama, posebno tijekom hodanja ili fizičke aktivnosti. Ovo se može nazvati klaudikacija ili “pokretna bol”.

5. Sporo zacjeljivanje rana: Slaba cirkulacija može otežati zacjeljivanje rana jer smanjuje dotok kisika, hranjivih tvari i bijelih krvnih stanica u područje ozljede.

6. Promjene boje kože: Nedovoljna cirkulacija može uzrokovati promjene boje kože, poput bljedila ili plavkastog tonusa u ekstremitetima.

7. Povećani rizik od kardiovaskularnih bolesti: Loša cirkulacija može biti znak osnovnih problema s kardiovaskularnim sustavom, poput ateroskleroze (suženja arterija) ili perifernih vaskularnih bolesti. To povećava rizik od srčanog udara, moždanog udara i drugih srčanih bolesti.

8. Problemi s probavom: Nedovoljan protok krvi u probavnom sustavu može dovesti do problema s probavom, uključujući mučninu, žgaravicu i probavne smetnje.

Loša mikrocirkulacija, koja se odnosi na smanjen protok krvi kroz male krvne žile poput kapilara, može imati različite posledice na organizam. Evo nekoliko mogućih posledica:

1. 1. Oštećenje tkiva: Nedovoljan dotok krvi i kiseonika do tkiva može izazvati oštećenje i disfunkciju tkiva. To može dovesti do gubitka funkcionalnosti organa ili tkiva koje je zahvaćeno lošom mikrocirkulacijom.

   2. Sporo zaceljivanje rana: Loša mikrocirkulacija može usporiti proces zaceljivanja rana. Nedovoljan protok krvi i hranjivih materija u područje rane otežava isporuku potrebnih resursa za obnovu tkiva i epitelizaciju rane.

   3. Otežano ispuštanje otpadnih produkata: Učinkovita mikrocirkulacija je važna za uklanjanje otpadnih produkata iz tkiva. Ako je protok krvi oštećen, otpadne materije se mogu akumulirati u tkivima, što može prouzrokovati toksičnost i daljnje oštećenje.

   4. Povećan rizik od razvoja bolesti: Loša mikrocirkulacija može povećati rizik od razvoja različitih zdravstvenih problema. To može obuhvatiti bolesti srca, visok krvni pritisak, dijabetes, bolesti bubrega i druge stanja koja su povezana s oštećenjem cirkulacije.

   5. Promene u koži: Nedovoljan protok krvi do kože može uzrokovati promene u njenom izgledu i funkciji. To može uključivati suvu kožu, osjetljivost na temperaturu, promene boje kože, pojavu čireva ili često ponavljajuće infekcije.

   6. Smanjena sposobnost regeneracije: Dobro funkcioniranje mikrocirkulacije važno je za pravilnu regeneraciju tkiva i organa. Loša mikrocirkulacija može ograničiti sposobnost organizma da se regeneriše i oporavi od povreda ili oštećenja.

Nedostatak kiseonika u tkivima, poznat i kao hipoksija, može imati ozbiljne posledice na organizam. Evo nekoliko mogućih posledica nedostatka kiseonika u tkivima:

1. Oštećenje organa: Kiseonik je ključan za normalno funkcionisanje organa. Nedostatak kiseonika može izazvati oštećenje organa kao što su srce, mozak, jetra i bubrezi. Ova oštećenja mogu biti privremena ili trajna, u zavisnosti od trajanja i težine hipoksije.

2. Smanjena energetska proizvodnja: Kiseonik je neophodan za efikasnu proizvodnju energije u ćelijama putem procesa oksidativne fosforilacije. Nedostatak kiseonika ograničava ovaj proces, što može dovesti do smanjenja proizvodnje ATP-a, osnovne jedinice energije u ćelijama. To može uticati na energetsku funkciju ćelija i tkiva.

3. Oštećenje mozga: Mozak je posebno osetljiv na nedostatak kiseonika. Kratkotrajni periodi hipoksije mogu izazvati privremene simptome kao što su vrtoglavica, konfuzija i gubitak svesti. Međutim, dugotrajna hipoksija mozga može izazvati trajna oštećenja, poput moždanog udara, trajnog gubitka funkcije i neuroloških deficita.

4. Oštećenje srčanog mišića: Nedostatak kiseonika može uticati na srčani mišić, što može dovesti do srčanog udara ili oštećenja srčanog tkiva. Srčani mišić zahteva stalnu i dovoljnu opskrbu kiseonikom kako bi pravilno funkcionisao.

5. Slabost mišića: Nedovoljan dotok kiseonika do mišića može uzrokovati slabost mišića, smanjenu izdržljivost i umor. Mišići su ovisni o kiseoniku za normalnu kontrakciju i funkciju, pa nedostatak kiseonika može narušiti njihovu sposobnost da pravilno rade.

6. Oštećenje bubrega: Bubrezi su organi koji igraju ključnu ulogu u filtriranju krvi i održavanju ravnoteže tečnosti i elektrolita u organizmu. Nedostatak kiseonika može oštetiti bubrege i narušiti njihovu sposobnost obavljanja ovih vitalnih funkcija.

7. Promene u metabolizmu: Hipoksija može poremetiti normalan metabolizam u organizmu. Ovo može uticati na funkcije kao što su digestija i loša apsorpcija hranjiv materija.

8. Oštećenje gastrointestinalnog trakta: Nedostatak kiseonika u gastrointestinalnom traktu može dovesti do oštećenja sluznice i poremećaja normalne funkcije organa poput želuca i creva. To može rezultirati problemima u varenju, apsorpciji hranjivih materija i regulaciji crevnih funkcija.

9. Poremećaji imunološkog sistema: Nedovoljan kiseonik može uticati na imunološki sistem, smanjujući njegovu efikasnost i sposobnost da se odupre infekcijama i bolestima. To može povećati rizik od infekcija i smanjiti sposobnost organizma da se bori protiv patogena.

10. Smetnje u reproduktivnom sistemu: Hipoksija može uticati na reproduktivni sistem kod muškaraca i žena. Nedostatak kiseonika može dovesti do smanjenja plodnosti, poremećaja menstrualnog ciklusa, problema u placenti tokom trudnoće i drugih reproduktivnih komplikacija.

11. Nedostatak kiseonika u tkivima ima ozbiljne posledice na funkciju različitih organa i sistema u organizmu. Važno je da se nedostatak kiseonika prepozna i adekvatno tretira kako bi se smanjile negativne posledice i očuvalo zdravlje. U slučaju simptoma ili sumnje na nedostatak kiseonika, važno je potražiti medicinsku pomoć radi dijagnoze i odgovarajućeg lečenja.

Kalcijum ulazi u ćeliju.

Kalcijum ima važnu ulogu u funkciji ćelija. Evo nekoliko razloga zašto je kalcijum važan za ćelije:

1. Povećanom koncentracijom H+ jona u području membrane, pH vrednost se smanjuje u blizini membrane. To dovodi do oslobađanja kalcijuma iz proteinskog sloja ćelijske membrane. Nevezani kalcijum teče u jezgro ćelije i pokreće brojne metaboličke reakcije. Makrofagi (ćelije tkiva koje funkcionišu kao zaštita od infekcija) se aktiviraju i time se jača imuni sistem. Metabolizam se aktivira i stvara se azotni oksid koji štiri krvne sudove. Osim toga, stimliše se citogeneza (struktura, funkcija i umnožavanje ćelija).

2. Struktura ćelijske membrane: Kalcijum je neophodan za održavanje i stabilnost ćelijske membrane. On pomaže u održavanju integriteta membrane i reguliše protok materija unutar i izvan ćelije.

3. Signalna funkcija: Kalcijum je ključni signalni molekul u ćelijama. On ima sposobnost da se vezuje za određene proteine i enzime, što pokreće različite signalne puteve u ćeliji. Ovi signali mogu regulisati procese poput metabolizma, rasta, diferencijacije i apoptoze (programirane smrti ćelija).

4. Kontrakcija mišića: Kalcijum je ključni faktor u procesu kontrakcije mišića. Kada se kalcijum oslobodi unutar mišićnih ćelija, to pokreće niz reakcija koje rezultiraju skraćivanjem mišića.

5. Koagulacija krvi: Kalcijum je neophodan za proces koagulacije krvi. On pomaže u aktivaciji faktora koagulacije koji zgrušavaju krv i zaustavljaju krvarenje.

Ovi su samo neki od razloga zašto je kalcijum važan za funkciju ćelija. Nedostatak kalcijuma može dovesti do različitih problema u ćelijskom funkcionisanju i zdravlju.

Ova četiri rezultata postižu se u opciji Quantum Wellness SMART programa.